Džo Marčant

da se izrazim drugačije, može li prosta vera – vera u to da će nam uskoro biti bolje – imati moć da leči?

Na osnovu snimaka sa skenera, utvrdio je da nakon ispijanja placebo pilule u mozgu ispitanika nastaje priliv dopamina, baš kao i kad se popije pravi lek. A efekat nije neznatan – nivo dopamina se utrostručuje, kao kod zdrave osobe nakon doze amfetamina – i sve to samo zato što ispitanik misli da je popio lek.

Zajedničkim snagama, Stosl i Benedeti pokazali su nešto čudesno. Premda placebo efekti jesu zabeleženi kod obolelih od Parkinsonove bolesti, nikome nije palo na pamet da bi placebo mogao zapravo i da oponaša biološki efekat lečenja. Ali eto dokaza da pacijenti ne umišljaju svoje reakcije, niti prikrivaju simptome na neki drugi način. Efekat se mogao izmeriti. Stvarno je postojao. I bio je fiziološki istovetan efektu pravog leka.

Ako uverenje može imati isto dejstvo kao lek, zašto su nam uopšte potrebni lekovi? Da li placebo deluje kod svih oboljenja ili samo kod pojedinih? Kako puka sugestija izaziva merljivi, biološki efekat?

Benedeti primećuje placebo efekat u svim oblastima života, od muzike do seksa.

Mi smo simboličke životinje“, zaključuje. „Ta psihološka komponenta važna je u svemu.

Njegovo zanimanje za uticaj psihičkih faktora na telo

je zapazio da pacijenti u placebo grupi često pokazuju jednako pa čak i upadljivije poboljšanje nego oni koji primaju aktivni lek

A onda je naišao na jedan naučni rad koji će mu izmeniti život, kao što će izmeniti i poglede čitavog sveta na placebo efekat.

Naučnici su nedavno otkrili endorfine, klasu molekula koje proizvodi mozak, a ponašaju se kao prirodni analgetici. Endorfini su opijati, što znači da pripadaju istoj hemijskoj porodici kao i morfijum i heroin.