Trejsi Ševalije

Sejdi je prema kalemljenju bila sumnjičava, a to je preuzela od Džona Čapmana. „Ti nisi bog“, rado je govorila. „Seckaš, menjaš i stvaraš čudovišta. To nije dobro.“ No primetio je da Sejdi ipak jede plodove s kalemljenih stabala. Jednom joj je na to skrenuo pažnju, a ona ga je gađala jabukom koju je jela i razbila mu nos. On je posle podigao jabuku i pojeo je. Nije voleo da se voće baca

Sam život često je ponavljanje istih pokreta po drugačijem redosledu, u zavisnosti od dana i mesta.

„Pa, život je ludnica. Ako poživiš dovoljno dugo, više ništa ne može da te iznenadi.“

„Nisam na to mislio. Žene na njegovim slikama – on ih hvata u zamku svog sveta. Mogla bi tamo da se izgubiš.“

„Shvatićeš da u oblacima ima malo čisto belog, iako ljudi govore da su beli.

Majka mi nije rekla da dolaze. Posle je tvrdila kako nije želela da izgledam nervozno.

Mart je nepredvidiv mesec, nikad nije bilo jasno šta će se dogoditi. Topli dani su budili nadu, a onda bi led i sivo nebo ponovo okovali grad.