Luiza Mej Olkot

volim bezazlene majmunluke s vremena na vreme; zar ih ne voliš i ti?“

„Da, oni nikom ne smetaju i zato majmuniši, ali nemoj da podivljaš, važi? Inače će doći kraj svim našim provodima.“

„Biću svetac na kvadrat.“

Pa i jesam srećna i neću gunđati; ali izgleda mi da što više čovek ima, to više želi, zar ne?

S vremena na vreme, u ovom nezanimljivom svetu, zaista se desi ponešto što liči na neku čudesnu priču, a to je i te kakva uteha.

puna srca su se prelila, spirajući gorčinu prošlosti i ostavljajući samo slatkoću sadašnjosti

nada može utešiti ljubav, a vera omogućiti mirenje sa sudbinom.

ljubav je jedino što možemo poneti sa sobom kad pođemo odavde, a to neizmerno olakšava kraj.“

bio joj pratilac, netaknutoj, kroz iskušenja koja bi satrla svaku smrtnu ženu

Ti si kao košuljica kestena, spolja bodljikava, ali unutra svileno-meka, sa slatkim jezgrom, samo li čovek uspe da dođe do njega.

Ja se nadam da će sa svakom godinom biti sve više pšenice i sve manje kukolja“,

Umiri se, draga dušo! Iza oblaka uvek je svetlost.“