Džon Kenedi Tul

Njena logika bila je kombinacija poluistina i klišea, njen pogled na svet sklop pogrešnih predstava koje su bile zasnovane na istoriji naše nacije, onako kako bi bila zapisana na zidovima podzemne železnice.

slomom srednjovekovnog sistema, bogovi Haosa, Ludila i Lošeg Ukusa došli su na vlast.“ Ignacije je pisao u svesku na male linije.

Za pet godina koliko je bio posvećen ovom poslu, proizvodio je u proseku samo šest pasusa mesečno. Nije mogao ni da se seti šta je napisao u nekim sveskama i shvatio je da su neke ispunjene uglavnom škrabotinama. Međutim, razmišljao je smireno Ignacije, Rim nije sagrađen za jedan dan.

Ignacije krenu da rukuje i usredsredi se. Najzad mu se javi vizija, poznati lik velikog i odanog ovčarskog psa koji mu je bio ljubimac kad je bio u srednjoj školi. „Av!“ Ignacije je gotovo čuo Reksa. „Av! Av! Grr!“ Reks je izgledao kao da je živ. Jedno uvo mu je bilo spušteno. Dahtao je. Prikaza skoči preko ograde i pojuri za štapom koji se nekako našao usred Ignacijevog jorgana. Kako mu se smeđe-belo krzno približavalo, Ignacijeve oči se raširiše, ukrstiše i zatvoriše, a on se, onemoćao, zavali među četiri jastuka, nadajući se da ima papirnih maramica u sobi.

Našoj naciji se mora nametnuti stroga vlast pre no što samu sebe uništi. Sjedinjenim Američkim Državama potrebno je nešto teologije i geometrije, nešto ukusa i pristojnosti. Verujem da se klatimo na ivici provalije.“

Izvinite me“, reče Ignacije. „Majko, da li nameravaš da zabavljaš ovog gospodina celo popodne? Želeo bih da te podsetim da večeras idem u bioskop i da treba da budem tamo tačno u sedam da bih mogao da pogledam i crtani pre filma. Predložio bih ti da počneš da spremaš nešto za jelo.“

Takođe sam studentima rekao da se u ime budućnosti čovečanstva nadam da su svi do jednog sterilni.

Njeno telo ju je uvek začuđivalo. Dobila ga je besplatno i nikad nije kupila ništa što joj je pomoglo toliko koliko joj je telo pomoglo.

i duboko sumnjam da će se moje gorostasno i lepo građeno telo lako prilagoditi spavanju po uličicama. Zasigurno ne bih ni stao na klupu u parku. Dakle, sama moja veličina štiti me da ikad padnem tako nisko u strukturi naše civilizacije.

Ispravivši se do pune visine – spektakl sam po sebi – s visine sam pogledao uvredljivog policajca i zgromio ga komentarom koji on, srećom, nije uspeo da razume.