Rafael Žordano

Vraćam se ovamo oslobođen svoje prošlosti, kao ubijeni čovek koji još hoda uspravno. Čovek koji je sve imao u svojim rukama i koji je uspeo da izgubi svoju suštinu. Došao sam ovamo upravo zato da to pronađem: suštinu.

E pa vreme se sluša kao tišina. Ono postoji samo ako dozvolimo sebi da ga gledamo kako nastaje. U protivnom nam klizi između prstiju.

„Naš svet i dalje u velikoj meri daje prednost načinu razmišljanja koji je u skladu sa ’normom’. U ’normi’ je sadržano ’normalno’, ali i ’normativno’ – razmišljanje koje je unutar određenog okvira, koje diktira svoja pravila. Taj sistem daje prednost određenom obliku inteligencije, kao i racionalnosti, analizi, pragmatičnosti, rezultatima… On veliča levu hemisferu mozga. Kad ulože novac, firme čekaju povratnu informaciju, moraju da procenjuju, kvantifikuju… Da se razumemo: to, samo po sebi, nije nikakvo zlo! Ali ja smatram da je šteta što se nedovoljno ulaže u desnu hemisferu, u taj čudesni deo mozga.“