Jugana Stojanović

Jer je u svakoj promeni posejana klica nove promene.

Stoga primećujem da ljude treba pridobiti ili ubiti, jer se oni osvećuju za lake uvrede, dok za teške ne mogu. Zato čoveka treba tako uvrediti da se ne može osvetiti. Međutim,

nca, obično, dovedu nezadovoljnici ili iz preteranog častoljublja ili iz straha, kao što su Etolci doveli Rimljane u Grčku, a u svaku drugu oblast u koju su upali uvek su ih pozvali samo domoroci. Redovna je pojava da čim kakav moćni tuđin upadne u neku oblast, svi oni koji su u njoj slabiji, puni zavisti prema onome koji je od njih bio moćniji pa, prema tome, i njihov gospodar, jedva dočekaju da se dodvore osvajaču, tako da, što se tiče tih slabijih, on nema nikakve teškoće da ih pridobije; naprotiv, oni se prosto utrkuju da sve svoje snage stave u službu vlasti koju je on tu uspostavio. Jedina briga treba da mu bude da nikako ne dozvoli da se osile i da im uticaj suviše poraste, a da bi to postigao, dovoljno je da upotrebi svoje trupe pomoću kojih će pokoriti moćne da bi sâm ostao neograničeni gospodar cele te pokrajine. Svako ko ne bude tako postupio ubrzo će izgubiti ono što je zauzeo i dokle god bude u toj oblasti na vlasti, suočavaće se sa teškoćama i imaće neprilika. Rimljani su se u pokrajinama koje su osvajali strogo pridržavali ovih pravila. Oni su tamo osnivali kolonije, podržavali su slabije velikaše, ali im pri tome nisu davali veću vlast. Suprotstavljali su se najjačima i nisu dopuštali da opasni stranci steknu ugled. Dovoljno je da navedem primer Grčke. Oni su podržavali Ahajce i Etolce dok su Makedonsku Kraljevinu oslabili i iz nje isterali Antioha. Pa iako su ih Ahajci i Etolci zadužili manjim uslugama, ipak im nikad nisu dozvolili da prošire ma koju oblast. Uprkos Filipovim ubeđivanjima, nikad nisu bili spremni da prihvate njegovo prijateljstvo i da ga ne ponižavaju, a Antioh, ma koliko bio moćan, nikad nije uspeo da ih privoli da mu daju makar jedan deo te oblasti na upravu. U svim ovim slučajevima Rimljani su postupali onako kako treba da postupi svaki mudri vladalac koji mora voditi računa ne samo o onome što bi moglo izazvati negodovanje u sadašnjosti već i u budućnosti.

ć su mnogo više verovali u nadmoć svoje opreznosti i hrabrosti, pošto vreme donosi dobro kao i zlo, i zlo kao i dobro.

umesto da bude isključivi gospodar Italije, uzeo je ortaka,

Dovoljno je da preispitamo njihov rad i način života, pa da se uverimo da im je sudbina bila naklonjena u tom smislu što im se pružila srećna prilika da uspostave oblik vladavine koji im se učinio povoljan. Da nije bilo te srećne okolnosti, ništa im ne bi vredelo što su sposobni kao što bi, da nisu bili sposobni, te okolnosti ostale neiskorišćene.

Sirakužanin je raspustio postojeću vojsku i stvorio novu, prekinuo stara prijateljstva, zasnovao nova i pošto se okružio odanim prijateljima i vojnicima, na tim temeljima mogao je graditi što god je hteo. I tako ga je stajalo mnogo truda da vlast osvoji, a malo da je održi.

Stoga je vojvoda odlučio da unapred sebi ne dozvoli da zavisi od tuđeg oružja i od tuđe sreće.

Vojvoda je bio tako surov, tako hrabar i tako dobro je umeo da nasluti kada ljude treba pridobiti, a kada ih od sebe odvratiti, i temelji koje je u tako kratko vreme udario svojoj vlasti bili su tako čvrsti da bi prebrodio sve teškoće da ga nisu ugrožavale dve moćne vojne sile i da je bio dobrog zdravlja

er ljudi nas ujedu za srce ili iz straha ili iz mržnje