Fjodor M. Dostojevski

Nebo beše toliko zvezdano, toliko svetlo nebo da je, pogledavši na nj, nehotice trebalo zapitati se: pa zar mogu živeti pod ovakvim nebom svakojaki naprasiti i ćudlјivi lјudi?

Ja stvaram u mašti čitave romane.

Zanesenjak sam; kod mene je tako malo stvarnog života da ja takve trenutke kao ovaj, kao što je sad, imam tako retko da ne mogu da ih ne ponavlјam u maštanju.