Kristin Fere-Fleri

Ako ona nije mogla da vidi unutrašnjost knjiga – te milione rečenica i reči, koje su vrvele poput kolonija mrava – knjige su videle nju.

„Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku.“

Horhe Luis BORHES

Ljudi su išli iz toplih stanova u tople kancelarije, pili kafu, zevajući komentarisali zadatke za taj dan, tračeve, novosti – uvek obeshrabrujuće.

Zbog kontakta s ljudima, kako je bilo istaknuto u oglasu na koji se javila, da, zbog kontakta s ljudima, da bi se približila ljudima, pročitala im u očima snove i želje, ili ih čak pretpostavila, da bi im pronašla gnezdo u kome će ti snovi moći da se razmahnu, u kome će plašljivci povratiti samopouzdanje, u kome će se utučeni ponovo smešiti životu, u kome će deca rasti zaštićena od prejakih vetrova koji grubo šibaju i čupaju iz korena, u kome će stari, iscrpljeni, bez strepnje čekati smrt

Za malu devojčicu, kasnije devojku, to je bila palata iz Hiljadu i jedne noći, utočište u kišnim popodnevima sredom, koja je provodila ređajući nove knjige na police ili čitajući u skladištu

Čuli ste za princip razmene knjiga“, nastavi on posle nekoliko sekundi ćutanja. „Jedan Amerikanac, Ron Hornbejker, pokrenuo je razmenu ili, bolje rečeno, njeno sistematsko sprovođenje u praksi 2001. godine. Svet pretvoren u biblioteku... lepa ideja, zar ne? Knjiga se ostavi na nekom javnom mestu, na železničkoj stanici, klupi u parku, u bioskopu, neko je uzme, pročita, pa je i sam ostavi, nekoliko dana ili nekoliko nedelja kasnije, na nekom drugom mestu.“

Žilijet se žrtvovala zbog nje, priljubila se uz tanak pregradni zid koji je podrhtavao, ali na licu koje je videla iz profila ništa nije odavalo ni najmanju neprijatnost; na njemu je bila samo premorenost, teška poput debelog oklopa koji je s vremenom trajno srastao s njim i odebljao

Svaka knjiga je portret i ima najmanje dva lica.“

„Dva...“

„Da. Lice onoga ko je daje. U vašem slučaju, one koja je daje. I lice osobe koja je prima.“

Luksuzne muke, sitne radosti. One vezane za svakodnevnu rutinu: osećala je neku nejasnu zahvalnost kada bi kafa ujutru bila dobra i kada bi kiša, najavljena za celu sedmicu, padala samo noću. Kada televizijski dnevnik ne bi isporučio svoju uobičajenu dozu mrtvih i zverstava, kada je sa svoje omiljene bluze uspela da ukloni mrlju od crvenog pesta, za koju je Kloe tvrdila da se ne skida; kada je poslednji film Vudija Alena stvarno bio dobar..

svakodnevno dobro raspoloženje koje je delovalo tako lažno