Aleksandar Tešić

Гороје је знао да неће остати непримећен кад га велика руља у стопу прати. Није ни марио због тога.

Што се више спуштао ка Скрапежу, камене куће су уступале место сиромашнијим настамбама и све већем смраду, блату, по коме су се сливале фекалије, и смећу, где је поред паса луталица и пацова роварила највећа сиротиња. Увек би се загледао у њих и међу њима би видео себе као дечака и своју мајку.