Elisabet Benavent

er nije osećala strah, pa čak se nije ni sebe plašila

nema veće laži od polovične istine:

Lako je da se lepo osećamo u vlastitoj koži kad uza se imamo nekog ko se prepustio potpunom obožavanju naše malenkosti.

„Lepota je diktatura koja s vremenom prolazi. Jedino se može zadržati tako što se fotografiše, zato što ostaje kao mrtva na papiru. I ništa više. Samo mrtva na papiru.“

„Niko me ne primorava da donosim odluke koje donosim. Ako pogrešim, greška će biti moja

Zato što se sve dešava onda kad treba da se desi.

„Ima nečeg čime čovek ne može da upravlja iako bi hteo.“

„Nema smisla kriti značajne stvari a još manje odlagati neizbežne. Osećanjima se ne može upravljati, koliko god neki govorili da je posredi volja. Valerija, treba da budeš srećna zato što život kratko traje. Samo, čuvaj se. Budi razumna u trenutku donošenja odluke.“

ima priča koje je bolje ne proživljavati iz početka.

Nedostaješ mi. To je sve.“

Nedostaješ mi. To je sve.

To je sve.

Kao pesnicom u jetru. To je sve. Pusti da ti priđem, zato što želim da opet kuvam tvoja osećanja na blagoj vatri i onda ih pojedem. To je sve.