Dejan Mihailović

Solon je, razume se, prihvatio ponudu i često se savetovao sa Anaharsisom o zakonima koje se spremao da donese. Ovaj je sa svoje strane trezveno sumnjao da se pisanim zakonom „mogu zaustaviti nepravičnost i grabljivost građana“. Rekao je Solonu:

Takva slova ni u čemu se ne razlikuju od paukove mreže; ona će, istina, zadržati samo slabe i male koji se uhvate, ali moćni i bogati razderaće je!

Osim ove, još jedna Anaharsisova misao kao da se odnosi na naše vreme i sredinu. Pošto je prisustvovao zasedanju atinske skupštine, izjavio je:

Čudim se što u Helena mudraci samo drže govore, a odluke donose prosti ljudi!

Anaharsis je rekao da postoje tri vrste grožđa: prvo, grožđe uživanja, zatim grožđe pijanstva i treće, grožđe odvratnosti. Rekao je da se čudi što se u Grčkoj stručnjaci takmiče, a nestručnjaci dodeljuju nagrade. (...) Izrazio je čuđenje kako to da Heleni donose zakone protiv prestupnika, a atlete cene zato što jedni druge tuku.

Izgleda da se Anaharsis bojao plovidbe, pa je „zapazivši da debljina brodskog oklopa iznosi četiri prsta, rekao da su putnici upravo za četiri prsta daleko od smrti“. Sa lepim smislom za humor, rekao je „da su od svih brodova najbezbedniji oni koji su izvučeni na obalu“, a na pitanje da li ima više živih ili mrtvih, odgovorio je pitanjem: „Među koje ubrajaš one koji plove morem?“

Ponosit i čvrst je način na koji je odgovorio nekom nadmenom Atinjaninu koji mu je, nemajući da se podiči ničim osim svoje nacionalne pripadnosti, prebacio da je Skit: „Ako je otadžbina sramota za mene, ti si sramota za svoju otadžbinu.“

Konfucijeve izreke, kao:

Ne čini drugome ono što ne želiš sebi.

Ako želiš da uzdigneš sebe, uzdigni druge.

Kosti i meso vratiće se zemlji, kako je i određeno,
ali duša i njena sila mogu da odu bilo gde…

Od Heraklita su za potomstvo preživele najmanje tri danas više-manje svakome poznate i često citirane misli: jedna glasi da „sve teče“ (čuveno panta rei), druga da „čovek ne može dva puta zagaziti u istu reku“, a treća da je „čovekov karakter njegova sudbina“.

Heraklitovoj reputaciji nejasnog i zagonetnog mislioca svakako su doprineli elementi relativizma, sadržani u fragmentima poput onog da su „dobro i zlo isto“, da je „morska voda štetna za čoveka, a korisna za ribe“, ili da „magarac više voli seno od zlata“.

Pošto su ga prognali iz Atine, na pitanje da li mu Atinjani nedostaju, odgovorio je: „Nisam ja lišen njih nego oni mene.“

Borbe među velikašima i pohlepa magistrata uzdrmali su poverenje u vlast Senata i naroda, a zakoni, čiji je autoritet potkopan nasiljem, vlastoljubljem i, najzad, novcem, nisu mogli da pruže zaštitu.

Ove Tacitove rečenice imaju trajni smisao i pokazuju kako se narod, iz straha ili pohlepe, odriče prava i sloboda koje mu obezbeđuje zakon i tako otvara put samovlašću.

Uzgred, pomenuti običaj je nalagao da dete sa zemlje podigne otac, što se smatralo za znak priznanja, ali se zadržalo i u do danas postojećem izrazu na mnogim jezicima „podizati decu“.

Ne treba sumnjati da je odobravanje mase, kao što se dešava na estradi, ali i u politici zvuči nekako poznato, bilo prethodno brižljivo pripremljeno. Svetonije kaže: