Dejvid Van

Biblija slavi mnoga ubistva. Golijat je bigfut, raniji i zverskiji oblik čoveka, i to je ono što najviše želimo da ubijemo, svoje suparnike, neandertalce i divove i druge, ranije čudovišne forme sebe samih. Ubijajući lovokradicu, ja sam, poput Davida, samo branio svoju porodicu i našu zemlju i naš zakon. Bio sam na strani Boga. „… i daću danas telesa vojske filistejske pticama nebeskim i zverima zemaljskim i poznaće sva zemlja da je Bog u Izrailju“

Velike boginje i kuga. Veliki potop. Jezik pretvoren u mrmljanje. Ponovno i ponovno brisanje čovečanstva. Biblija govori o našoj borbi protiv Boga. I nekako ispada da smo mi moćniji i to samo zbog naše volje, naše upornosti. Mi odbijamo da nestanemo s lica zemlje.

Taj talas što se lomi nad vama i sunce koje sija kroz njega a svaka šara na svetu je vidljiva, otkrivena, i božja kazna ne znači ama baš ništa jer ne možete osetiti da ste bili loši, jer niste tu oduvek, samo ste se zatekli na tom brdu kada je talas naišao.