Đorđe Bajić

Da Mili Krstić bude osuđen? Nema šanse. Zato mi je drago što se sve ovako odigralo. Što je crkao kao pseto, u najgorim mukama. Ipak ima Boga. Jedno đubre manje

tojale da sebe učine još lepšim.

Sanela je pokušavala da

Tamara.“

„Tamara Vuković.“

„Da. Ta. Znaš li da je prvo bila u vezi s Maksimom? On ju je i zaposlio kod oca u firmi.“

„Zafrkavaš me?“

„Ne

Brzo bi se zasitio. S Tamarom je drugačije.“

„Zašto mi sve to nisi ranije ispričala?“

„A zašto bih?“, pod direktnim svetlom lampe lice joj je delovalo grubo. „Do danas sam još gajila neku iluziju da bismo Mitar i ja mogli riješiti probleme. Sada, kada shvaćam kako je to nemoguće, mogu se slobodno raspričati. Baš me briga što će biti sa svima njima kada odem. Što se mene tiče, mogu svi pocrkati.“

Razgovarali su još nekoliko minuta, a onda je, shvativši da od Laure neće saznati više ništa zanimljivo, ustao i počeo da se oblači. Ona ga u tome nije sprečavala. Pripalila je novu cigaretu i zagledala se kroz prozor. Kiša je prestala da pada.

Tišinu je presekla zvonjava Limanovog mobilnog telefona. Pogledao je na ekran i sledio se. Zvala ga je Inge.

75.
Ništa nije ukazivalo na to da će se veče pretvoriti u košmarni susret s psećom njuškom. U trenutku kada je telefon u prizemlju zazvonio Inge je leškarila na spratu, udobno zavaljena na trosedu, pokrivena tankim ćebetom. Nije spavala, mada nije bila ni sasvim budna. Prilegla je kad se smrklo, umorna od interneta i televizije, ljuta što Liman ne zove da se izvini. Jedno vreme je posmatrala kako kiša udara po staklu na kosom prozoru iznad njene glave, a onda je zatvorila oči.

Već neko vreme progonila ga je ta teskoba teško spoznatljivog

Shvativši da je vrag odneo šalu

Arsen je pročistio grlo i vratio razgovor na pravi kolosek.

udari dlanom o dlan

udari dlanom o dlan

Inge je kiptela od besa.