Saša Novaković

Kad su stigle u malu prodavnicu u gradu, Roja je ušla, zažmurila i udahnula poznatu mešavinu mirisa. Onda je otvorila oči. Htela je da proguta u jednom zalogaju celu radnju. Htela je da sve s polica natrpa u suknju i pobegne, da odnese sve do poslednje tegle sa začinima koji su joj toliko nedostajali. Deo njenog bića vratio se kući.

Prošlost je uvek tu, vreba iz ćoškova, namiguje ti kad pomisliš da si je ostavio iza sebe i otišao dalje, drži se iznutra za tvoje srce.

Znaš šta se dešava kad doslovno sve možeš da imaš? Nekom ironijom, to više uopšte ne želiš. Nedostaje mi ta žudnja. Nedostaje mi da budem normalno ljudsko biće.