Alıntılar
Постоји само тишина, та лековита и умирујућа тишина која крепи и одмара, од које се никада не можеш растати и која тече у теби ма где био и ма којим путевима ходио. Она смирује ватру, разгони муку, потапа тугу. (У њу су и данас поринути сви моји снови и надања, жеље и пркоси, стрепње и радости.)
Одбацио је пушку и ранац, загрлио мене и маму и увео нас у кућу, где смо се грлили и љубили – он нас и ми њега – сатима (или је то време одједном добило неправилно обличје).
Али цели живот тражиш управо то – живот и нађеш га тамо где си мислио да га није.
İzlenimler
👍Okumaya değer
Fino napisano, teska tema o kojoj bi se moglo puno toga napisati, i o njoj razgovarati. Teska sudbina ljudi koji su morali napustiti svoja ognjišta, a onda opet bili izvrgnuti negativnim stranama naseg društva i mentaliteta.Najbolje oni znaju kako su i sta prezivjeli, ali bi se mnogi od nas trebali staviti u kožu dječaka iz ove priče.Tužno.
fb2epub
Dosyalarınızı sürükleyin ve bırakın
(bir kerede en fazla 5 tane)