Filip Rot

Da, usamljeni smo, duboko usamljeni, ali uvek nas negde čeka još jedan, dublji sloj usamljenosti. I ništa nas ne može osloboditi tog osećanja. Ne, ne bi trebalo da nas usamljenost iznenađuje, koliko god zaprepašćujuće takvo iskustvo može biti. Možeš da se postaviš na teme, ali jedino ćeš usamljen dubiti na glavi, umesto da usamljen stojiš normalno.

Duh đainstičke pobožnosti živi u izreci osnivača Mahavire: ’O čoveče, sam si sebi prijatelj. Zašto tražiš prijateljstvo izvan sebe samoga?’

Zašto ne bih bio tamo gde želim da budem? Zašto ne bih bio s kim ja želim da budem? Zar to nije poenta ove države? Hoću da budem tamo gde ja želim da budem, s kim ja želim da budem. Neću da boravim negde gde ne želim s nekim s kim ne želim. To znači biti Amerikanac, zar ne?

Jednom kad su neobjašnjive stvari počele da se događaju, Svidovo mučenje samog sebe detaljnim preispitivanjem postalo je nezaustavljivo. Koliko god bedni bili odgovori

Zato što je i Don sigurna u to. Zato što, da je njihova ćerka nameravala da počini tako nešto, ona sigurno ne bi išla po školi i govorila deci da Old Rimrok čeka veliko iznenađenje.

Ograničeni ljudi s neograničenom energijom; ljudi koji lako sklapaju prijateljstva, ali ih se lako i zasite; ljudi za koje je najvažnija stvar u životu ići dalje uprkos svemu. A mi smo bili njihovi sinovi. Naš posao je bio da ih volimo

Bilo je nečega u njemu što ga je kočilo. Nečega što ga je pretvorilo u ljudski plićak. Nečega što ga je upozoravalo: Ne smeš se ničemu suprotstavljati

Boriš se protiv sopstvene površnosti, sopstvene plitkosti, pokušavaš da priđeš ljudima bez nerealnih očekivanja, bez previše nade ili predrasuda ili arogancije, da ne budeš kao tenk – da nemaš top, pušku, oklop debeo petnaest centimetara – prilaziš im bezazleno, na svojih deset nožnih prstiju umesto na tenkovskim gusenicama koje riju tlo, pristupaš im otvorenog uma, kao sebi jednakima, čovek pred čovekom, kako smo govorili, pa ipak uvek nekako uspeš da ih pogrešno protumačiš.

Živeti znači shvatati ljude pogrešno, shvatati ih pogrešno i pogrešno i pogrešno, a onda, nakon pažljivog razmatranja, ponovo ih shvatati pogrešno

Možda bi najbolje bilo zaboraviti na ispravnu i pogrešnu predstavu o ljudima, i jednostavno se prepustiti. Ako ste sposobni za to, pa, blago vama