Lindzi Gibson

Emocionalna usamljenost je toliko uznemirujuća da će dete koje je doživljava uraditi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Usled nedostatka adekvatne podrške roditelja ili povezanosti s njima, mnoga deca jedva čekaju da ostave detinjstvo iza sebe. Oni rešenje vide u tome da što pre odrastu i postanu sami sebi dovoljni. Takva deca postaju sposobnija od svojih vršnjaka, ali u biti usamljena. Neretko u odraslo doba uđu prerano, tako što pronađu posao što je pre moguće, postanu seksualno aktivni, zatim mladi stupe u brak, ili se prijave za vojsku. Kao da time poručuju: Pošto se već staram o sebi, zašto ne bih iskoristio ostale pogodnosti brzog odrastanja? Unapred se raduju odraslom dobu, verujući da im to donosi slobodu i priliku da negde pripadaju. Nažalost, u žurbi da napuste dom, mogu se venčati sa pogrešnom osobom, tolerisati iskorišćavanje ili mogu ostati na poslu koji im više uzima nego što pruža. Često se pomire s činjenicom da su emocionalno usamljeni u vezi, jer im to deluje normalno, poput onoga što su imali kod kuće u detinjstvu.

zaboravite prošlost, suočite se sa sadašnjošću, da biste kreirali bolju budućnost

vašu i/ili vaše dece

Samorefleksiju ne smatraju poželjnom, tako da će retko prihvatati krivicu ili se izvinjavati.

Nezrelost ih čini nedoslednim i emocionalno nepouzdanim, pa su slepi za potrebe svoje dece, kada to dovodi u pitanje njihove sopstvene planove ili ciljeve.

Nadam se da će vam ovo što ćete ovde pročitati dati odgovore na pitanja koja vas već dugo muče, kao što je pitanje zašto je vaša komunikacija s nekim članovima porodice uvek tako frustrirajuća i bolna.

Među psihoterapeutima je odavno poznato da je emocionalno odvajanje od toksičnih roditelja način da povratite mir i nezavisnost.

U literaturi o roditeljima zaokupljenim sobom nedostaje kompletno objašnjenje zašto postoje ograničenja njihove sposobnosti da vole.

To saznanje vam dozvoljava da se vratite sebi, da živite život koji je u skladu s vašom pravom prirodom, umesto da se fokusirate na roditelje koji odbijaju da se promene.

Ti roditelji mogu izgledati ili se ponašati sasvim normalno, brinući se za fizičko zdravlje svog deteta i obezbe­đujući mu obroke i sigurnost.