Anjes Marten-Ligan

Zapahnu me miris kafe pomešan s mirisom knjiga.

Srećni ljudi čitaju i piju kafu

Ovde se plaća pre nego što se popije piće. To je usluga u engleskom stilu.

„Moja sestra opet tera po svom“, reče on stisnuvši usne. „Oduvek je opčinjena psima lutalicama.“

Teret koji mi je pritiskao grudi nije se smanjio, nisam se osećala oslobođeno. Nisam imala nikakve želje, nisam čak više mogla ni da plačem. Vreme je prolazilo, a dani su mi delovali sve duži i duži.

On me privuče k sebi. Ostala sam nekoliko trenutaka u njegovom naručju, potpuno zbunjena zbog osećaja sigurnosti koji me je preplavio.

Dugo smo tako stajali zagrljeni. Bilo mi je lepo.

Verujem ti“, rekoh mu, priljubivši usne na njegove.

Poljubih ga onako kako sam mislila da nikoga više neću poljubiti

Noću nisam spavala, u mislima sam se stalno vraćala na te poslednje nedelje koje sam provela u Edvardovom društvu. Pokušavala sam da dokučim u kom sam trenutku zabrljala,