Mona Kasten

„Ja sam se samo zbog tebe i upustio u taj projekat. Zato što nisam mogao da mislim ni na šta drugo osim na tebe, još otkad si me prvi put poljubila.“

Čega se bojiš?“

Da ću biti povređena.

Da ti neću biti dovoljna.

Da ću ti naneti bol.

Da ću te izgubiti.

»Kad si ti sa mnom, imam osjećaj da sve mogu postići«, kaže hrapavo. »Zato ti je svakako mjesto na popisu kojem je cilj usrećiti me.«

Njegov stisak na mojim leđima postao je čvršći. „Nema nikoga ko bi za mene bio ili jeste bolji i koga hoću više od tebe, Sojer. Nema nikoga.“

„Volim te“, provalilo je iz mene.

Još sam bila u jednoj mokroj čizmi, mirisala sam na šnicle, nos mi je curio, ali bilo mi je potpuno svejedno.

„Šta?“, jedva je progovorio Ajzak.

„Znam da sada nije najbolji trenutak da ti to kažem. Ne izgledam dobro, a u ovom hodniku nije baš ni posebno romantično… čak ni za moje pojmove. Ali“, bespomoćno sam slegla ramenima. „Volim te, Ajzače. I to čak prilično jako.“

Tada me je poljubio.

Kada su nam se jezici sreli, nekako sam očajnički zacvilela. Toliko mi je nedostajao. Zario je ruku u moju kosu i toliko me je čvrsto privio uz sebe da sam jedva disala. Ali i disanje je bilo kao moje čizme, ili nos koji curi, nešto sporedno, sve dok ne prestaje s tim

Bio sam grad koji nikada nisam želio vidjeti,
Bio sam oluja koja nikada nisam želio biti.

GERSEY, ENDLESSNESS

Život mi je podijeljen na boje

moraš svim stranama dati osjećaj da si ih saslušao, a energiju koja proizlazi iz svađe treba usmjeriti na nešto konstruktivno

»Svako djelovanje proizlazi iz emocija«, započne moja prijateljica. »Iako se uvijek kaže da treba razmisliti i donijeti inteligentnu odluku, a ne slušati što ti govori srce, na kraju su sve odluke vođene emocijama i stoga nisu racionalne.«

»Ako su ti odmalena utuvili u glavu da nitko neće mariti za tebe ako nemaš novca, onda je jasno da ćeš se voditi razumom u kojem se ništa drugo ne računa. Što je, ustvari, prilično jadno.«