Radivoje Bojičić

Сад ће ми сигурно бити пријебачено – а што га не сарани, јадан, ка човјека, него га спали ка вјештицу.

Док наша сиротиња мирно спава, гајећи наду да ће једном бити боље, он живи у страху, паничећи с које ће стране

А то је оно о чему сиротиња сања.

О бољем сутра.