Постоје два рата, господине, казао сам му, један који се памти и други који се заборавља. Зато постоје и они који стишћу зубе и они који јаучу. Први рат памте, други га заборављају. И једни и други, међутим, у рату гину.
Mate Antunovicalıntı yaptı10 ay önce
Рат је као море: на неким местима је плитак, е да свако може да му види дно; на другим местима је дубљи од сваког људског погледа.
Неки у рату гину јер не знају да пливају
Suzanaalıntı yaptı2 yıl önce
У глави се већ погинуло и само је потребно да се чује тихи шапат: Мртав си, падни, па да се падне. Смрт је као пепео: не може се запалити два пута.
Draganaalıntı yaptı2 yıl önce
одједном почиње да говори док се провлачимо
Draganaalıntı yaptı2 yıl önce
Из места Безирк Бшешко, Галиција, у Београд
Draganaalıntı yaptı2 yıl önce
капетан Блекстоун. Тачније, човек који се издавао за капетана Блекстоуна. А то значи да нешто зна и о мени. Ако
Draganaalıntı yaptı2 yıl önce
И то из Добровољачког одреда. Из полувојске.
Анђела Бибићalıntı yaptı4 yıl önce
Ходамо као лутајући сандуци који траже своје раке.
Анђела Бибићalıntı yaptı4 yıl önce
Помислио сам да је моја свест Зејтинлик. Сви ти нестали људи сахрањени су у мом несигурном сећању. Постоје само тамо и нигде више. За неко време питаћу се да ли су заиста постојали. Јер и сећања зарастају у коров, а не само гробови
Анђела Бибићalıntı yaptı4 yıl önce
Коначно се завршава, помислио сам, гледајући призор који је изгледао непокретан, а није био такав: боје су лагано, без отпора, тонуле у мрак, сасвим спокојно, као да ова представа само зато и постоји: да на крају поново буде ноћ.