Sneško

Što sam stariji, to sve više verujem da je zlo zlo, bez obzira na duševnu bolest. Svi mi smo u manjoj ili većoj meri skloni zlim postupcima, a zdravstveno stanje nas ne može poštedeti odgovornosti

Jer u osam i sedam minuta Rahela zastade na ulazu u bar, i njegovi dlanovi poznadoše ta uspravna, izvijena leđa, a obraz se seti dodira njene svetlucave kože na visokim jagodicama. Nadao se da neće izgledati tako dobro. Tako srećno.

Zlo nije opipljivo, ne može nikog i ništa zaposesti. Naprotiv, zlo je puko odsustvo stvari, odsustvo dobrote. Jedino čega se možeš bojati jesi ti sâm

Volela je da ga sluša čak i kada je lupetao najveće gluposti.

Naprotiv, zlo je puko odsustvo stvari, odsustvo dobrote.

Svi mi smo u manjoj ili većoj meri skloni zlim postupcima, a zdravstveno stanje nas ne može poštedeti odgovornosti.

Hari poruči još jednu koka-kolu.

„Što si tako oslabio?“, upitala je.

„Od plesni.“

„Molim?“

„Navodno me ona proždire. Jede mi mozak, oči, pluća, koncentraciju. Isisava boje i sećanja. Buđ raste nauštrb mene. Polako postajemo jedno.“

„O čemu ti to?“, prekinula ga je s gadljivim izrazom lica, ali joj je u očima igrao osmeh. Volela je da ga sluša čak i kada je lupetao najveće gluposti. Ispričao joj je o pošasti u svom stanu.

Opa“, izustila je glavom pokazujući na nogu stola s lisicama. „Sviđa mi se.“
„Brzopotezno stavljanje lisica jednom ru

„Što sam stariji, to sve više verujem da je zlo zlo, bez obzira na duševnu bolest. Svi mi smo u manjoj ili većoj meri skloni zlim postupcima, a zdravstveno stanje nas ne može poštedeti odgovornosti. Pobogu, pa svi mi smo bolesni i imamo neki poremećaj ličnosti. A koliko smo bolesni, najbolje govore upravo naši postupci. Kažu da smo jednaki pred zakonom, ali to je besmislica dokle god smo svi različiti.

Strah od nepoznatog je sasvim racionalan. Ko se ne plaši nepoznatog, i ne opstaje baš dugo