Ajla i srećan kraj

Da je jedinstvenost upravo ono što čini nešto – ili nekoga – neverovatnim.

. Obula sam pariske šašave cipele s visokim potpeticama kako ne bih izgledala previše nedužno ili obično. Nagađam da se Džoš nikad ne bi zainteresovao za običnu devojku.

Mada se ionako nikad ne bi zainteresovao za mene.

Ali ne želim da upropastim šansu za tako nešto.

Iako nemam šansu.

Ali za slučaj da ipak imam.

Iako je nemam.

„Tvoja obuća postaje sve viša. Znaš da smo svi svesni da si niska, zar ne? To nije tajna.“
„Ćuti.“
„Sviđa mi se što si majušna. Sviđa mi se što bih mogao da te nosim u džepu.“

koliko li je vremena potrebno?

krvava otvorena rana – rana koju sam sama napravila – još me boli.

pravu. Izgubila sam sve.

Ne znam šta da radim, pa ne činim ništa. Strah me parališe

ja sam… prazno platno.

Moram da osakatim ono što je ostalo od mog srca pre nego što on stigne to da uradi umesto mene.

Kao da ja nisam čudna.