Devojka iz Bostona

Dobro je što bebe ne ostavljaju majci previše vremena za razmišljanje. Zavoliš ih do ludila, a kad shvatiš koliko one tebe vole, život postaje jednostavan.

Ne slušaj nikoga ko ti govori da sada nije bolje nego ­nekada.

Ponekad se prijateljice udalje jedne od drugih. Govorite jedna drugoj sve, sigurna si da ćeš se s njom družiti do kraja života, a onda ona prestane da piše i telefonira, ili shvatiš da i nije tako dobra, ili se ispostavi da je desničarka. Sećaš se svoje drugarice Suzi?

No ponekad nije važno koliko ste daleko ni koliko retko razgovarate – prijateljstvo je tu.

Prema Talmudu, kad se ukrste putanje pogrebne i svadbene povorke, svadbena povorka ima prednost. Život je daleko važniji od smrti.“

No kad je prva grudva zemlje pala na kovčeg, shvatila sam da ću doveka želeti da mi majka kaže da sam dobra. Tada sam zaplakala.

Ne znam zašto sedenje s bolesnikom toliko iscrpljuje. Nema nikakvog rada, ali je sto puta zamornije od bilo kakvog teškog posla. Možda je uzrok bespomoćnost, a možda napeto čekanje da telo odluči hoće li ozdraviti ili ne.

Niko se ne venčava samo sa pojedincem, nego u paketu dobija čitavu porodicu.

Uvek budi ljubazna prema ljudima, Avo. Nikad ne znaš kakvu tugu nose u sebi.

Kad negde počneš kao „mala“, nikad ne odrasteš.

„Svaka devojka uvek treba da ima svog novca, tako da ne zavisi ni od koga.“