Deca komunizma – I deo

„Vi ste beznadežan slučaj, niste za ozbiljnu saradnju! Isuviše ste svojeglavi i na svoju ruku. A ko je protiv svake vlasti, taj odista nije za više od sažaljenja!“

Dok se komunisti žene sa devojkama iz aristokratskih kuća, dok raniji bogataši i njihova deca postaju vatrene pristalice režima, dotle se drugi sklanjaju od života, žive u postu i molitvi. Dok se u ranijim besposličarima probudila životna energija, koju ni sami nisu znali, i odobravaju režim, dotle se, po pričanju komunista, nailazi na stare radnike koji u momentima ogorčenja pričaju da je za vreme cara sve bilo bolje.“

Predsednik Komunističkog poslaničkog kluba Sima Marković u nekoliko rečenica praktično je objasnio parlamentarno delovanje komunista: „Mi smo principijelno pristalice sovjetske republike, sovjetskog državnog uređenja. Ali, dok ne budemo imali dovoljno snage da sprovedemo svoje principe u život, i dok budemo prinuđeni da živimo u kapitalističkom društvu, nije nam ni u kom slučaju svejedno da li ćemo živeti u demokratskoj buržoaskoj državi ili u apsolutističkoj i despotskoj.“

Božidar Maslarić je 1928. godine krenuo da, kao Jesenjin, klekne i poljubi rusku zemlju, zagrli prvog čoveka koga sretne, i ispriča mu o veličanstvenoj borbi koju jugoslovenski komunisti vode protiv nenarodnih režima.

Staljinizmu Staljin nije neophodan.

„Kod nas posle revolucije neće biti ovako. Biće drukčije i bolje!“

Na dan Staljinove sahrane licemerje je dostiglo vrhunac.

Odavno su pokopane iluzije da je za raj na zemlji dovoljno proglasiti socijalizam i istesati novog čoveka!

Maksim Gorki je prvi nagovestio „herojsku poeziju rada“: „Ništa se ne može suprotstaviti takvoj navali radosno razularene snage. Jedino je ona u stanju da celu Zemljinu kuglu prekrije prekrasnim dvorcima o kojima su do sada, pričale samo čarobne bajke.“

Socijalizam je zabeležio još jednu pobedu!“