Kuća u Ulici Mango

Nikad previše neba. Možeš da zaspiš i probudiš se pijan od neba, i nebo može da te čuva kad si tužan. Ovde ima previše tuge i nedovoljno neba. Premalo je leptira i premalo je cveća i većine stvari koje su lepe. Ipak, prihvatamo ono što imamo i iskorišćavamo to najbolje što možemo

Norma, uspela sam tako što sam radila ono čega sam se plašila da radim kako se više ne bih plašila.

Otkud joj te predstave o življenju poput pisca, to nema pojma. Još nije čitala Virdžiniju Vulf. Ne zna ni za Rozario Kasteljanos
5
ni za Sor
6
Huanu Ines de la Kruz.
7
Glorija Anzaldua
8
i Čeri Moraga
9

Još nisam bila čula za cikluse pripovedaka. Nisam čitala Caneka Ermila Abrea Gomeza,
10
Lilus Kikus Elene Ponjatovske,
11
Mod Martu Gvendolin Bruks,
12
Majčine ruke Neli Kampobelo.
13
To će uslediti kasnije, kada budem imala više vremena i samoće za čitanje.

„Kako si uspela?“

Norma, uspela sam tako što sam radila ono čega sam se plašila da radim kako se više ne bih plašila.

tata, debelih ruku i debelih cipela, koji se budi umoran u mraku, koji se očešlja vodom, popije kafu i ode pre nego što se mi probudimo, danas sedi na mom krevetu.

A ja mislim šta bih kad bi meni umro tata. Držim tatu u naručju. I držim i držim i držim ga.

Kada odeš, ne smeš zaboraviti da se vraćaš zbog drugih. Krug, razumeš? Uvek ćeš biti Esperanca. Uvek ćeš biti Ulica Mango. Ne možeš izbrisati ono što znaš. Ne možeš zaboraviti ko si.

Onda nisam znala šta da kažem. Bilo je to kao da mi ona čita misli, kao da zna šta sam poželela, a ja sam se postidela što sam poželela nešto tako sebično.

uspela sam tako što sam radila ono čega sam se plašila da radim kako se više ne bih plašila

Ne možeš izbrisati ono što znaš. Ne možeš zaboraviti ko si.

Možeš da zaspiš i probudiš se pijan od neba, i nebo može da te čuva kad si tužan. Ovde ima previše tuge i nedovoljno neba.