Juda

Ponekad život teče sporo, žubori za sebe kao voda koja kaplje iz oluka i rije sebi malu brazdu u vrtu. Taj potočić se zadržava na svakom grumenu zemlje, zaustavlja se, stvara baricu, okleva, glođe grumen zemlje koji mu prepreči put ili se probija potkopavajući ga. Kada naiđe na prepreke, voda se račva i nastavlja da teče u tri ili četiri potočića. Ili odustaje i ponire u vrt.

mišljenju Josefa Klauznera, Isus Nazarećanin uopšte nije bio hrišćanin, već Jevrejin. Rođen je kao Jevrejin i umro je kao Jevrejin, i nikada mu nije palo na pamet da osnuje novu religiju. Pavle, Savle iz Tarsa, otac je hrišćanske religije.

Glavno zlo je u tome da potlačeni potajno maštaju da postanu ugnjetači svojih ugnjetača. Progonjeni čeznu da postanu progonioci. Robovi žele da postanu robovlasnici. Kao u Knjizi o Esteri

Ali jednog dana, rekao je, Golem će se uzdići iznad svog tvorca: jednom će verska i mesijanska energija, iracionalne ideje koje je cionizam pokušao da utka u svoju svetovnu i aktuelnu borbu, eksplodirati i povući za sobom sve što su očevi cionizma ovde nameravali da stvore

To vi mislite. To veruju i Jevreji u Izraelu, jer nemaju pojma o granicama moći. Istina je da sva moć na svetu ne može pretvoriti neprijatelja u prijatelja. Neprijatelj se može pretvoriti u roba, ali ne u osobu koja voli. Svom silom na svetu se fanatik ne može pretvoriti u prosvećenog čoveka. I svom silom na svetu se od čoveka željnog osvete ne može načiniti prijatelj. Upravo se u tome kriju životni problemi države Izrael: da pretvori neprijatelja u nekoga ko ga voli, fanatika u umerenu osobu, čoveka željnog osvete u prijatelja

Ogoljena smokva ga je podsećala na onu u Novom zavetu, iz Jevanđelja po Marku, koju je Isus ugledao kada se vraćao iz Vitanije i uzalud među njenim lišćem tražio plod da ga pojede, a kad nije ništa našao, on u besu prokle drvo, te ono smesta usahnu i uginu. Ipak, Isus je tačno znao da nijedna smokva ne može dati plod pre Pesaha. Bilo bi bolje da ju je blagosiljao nego prokleo. Zar nije mogao da učini čudo tako što bi mu drvo smesta rodilo plod?

Kada se neko danonoćno pazi ljudi, neprekidno razmišlja o tome kako da izbegne napade, spreči intrige i zametne lukavstvo da bi izdaleka uočio zamku koja mu je podmetnuta – neminovno biva oštećen. To su stvari koje sprečavaju čoveka da živi.

„Kada je neko nepoverljiv, kada neko uvek polazi od toga da ga svi lažu, kada neko ceo svoj život shvata kao neprekidnu trku u cikcak u nastojanju da izbegne zamke …

kažem vam, Šmuele, da sukob između nas i Arapa nije ništa drugo nego mala epizoda u istoriji, kratka, prolazna epizoda. Za pedeset ili sto ili dve stotine godina toga se više niko neće sećati, dok je ono što mi imamo sa hrišćanima nešto duboko i mračno, i trajaće još stotinama generacija.

Čak su mnogi nazvali Davida ben Guriona izdajnikom, kada se pre dvanaest godina saglasio sa podelom Erec Izraela na dve države, jednu jevrejsku i jednu arapsku. Roditelji i sestra mi sada prebacuju da sam izdao porodicu, jer sam prekinuo studije. Inače, možda su još više u pravu nego što misle, jer je istina da sam ih izdao mnogo pre nego što sam prekinuo studije. Izdao sam ih od kada sam kao dete maštao da imam druge roditelje. Ko je spreman da se menja, reče Šmuel, ko ima hrabrosti da se menja, uvek će biti žigosan kao izdajica od ljudi nesposobnih za promenu, u smrtnom strahu od promena, koji ne shvataju promene i odbijaju ih.