Dosije Bogorodica

„Mi smo Srbi sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Jer – ili ćemo biti svoji, ili nas neće biti.“

„Mi smo Srbi sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Jer – ili ćemo biti svoji, ili nas neće biti.“ Ispod mudrih reči potpis – Sveti Sava, s otiskom njegovog pečata: u krugu raspoređena četiri kvadrata tako da čine krst, a u svakom po jedno slovo svečevog imena.

Sokola je doneo iz Amerike i po njemu je ovom nestvarnom mestu dao ime – Sokolovo gnezdo. Nije slučajno izabrao sokola za čuvara oaze, jer ova ptica sa izuzetno izoštrenim vidom simbolizuje sunce, kraljevsko dostojanstvo, pronicljivost, nadmoć i slobodu.

shvatio je da se najvažniji poslovi ne mere količinom novca već količinom moći koju obezbeđuje dobra investicija.

Vasilije Ostroški, graditelj ovog nestvarnog zdanja, rođen je u selu Mrkonjići, u Hercegovini; prezivao se Jovanović. Zamonašio se u manastiru Tvrdoš. Ostalo je zapisano da je u Tvrdošu svoje vernike „utvrđivao u pravoslavlju, čuvajući ih od turske svireposti i latinskog lukavstva“. Kada su Turci razorili Tvrdoš, prešao je u stari manastir Ostrog. Nastavio je da živi monaškim životom i dograđuje manastir.

Podseti se kako se patrijarh Gavrilo Dožić otvoreno suprotstavio kralju Aleksandru I Karađorđeviću kada je hteo da na Jezerskom vrhu, umesto kapele građene po Njegoševoj želji, podigne mauzolej po zamisli Ivana Meštrovića. Poručio je kralju da će pravdu tražiti na međunarodnim sudovima, a pre toga će skinuti mantiju i svima objasniti zašto je to uradio. Na svečanom otvaranju i osveštenju obnovljene kapele, 1925. godine, bio je i kralj Aleksandar. Sačekao ga je Gavrilo Dožić, tada mitropolit crnogorsko-primorski, i naredio: „Na koljena, Vaše visočanstvo! Vi se nalazite na krovu otadžbine.“

Oni računaju u vekovima, a planiraju za večnost i to neizbežno čini njihovu politiku nedokučivom, zbunjujućom i, ponekad, prekorevajućom za praktične i vremenom i svetom uslovljene umove…“

Mi smo Srbi sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Jer – ili ćemo biti svoji, ili nas neće biti.“

Novinar je, dakle, sličan vitezu – neprestano mora da se bori i tako stiče vrline koje ga uzdižu iz mora prosečnosti.

Dvanaest predstavlja savršenstvo jer je proizvod broja tri – božje moći i broja četiri – simbola ovozemaljske moći