Mamac i cink

Pisanje je, rekao je, traganje za pravom merom odnosa stvarnog i nestvarnog, i kad god se taj fini balans ne ostvari, rekao je, pisanje se pretvara u zaludnu propagandu, bez obzira na to da li je reč o preobilju stvarnosti u socijalističkom realizmu ili o gomilanju nestvarnog u magičnom realizmu. Zbog toga je, uostalom, rekao je, tako teško pisati o istoriji, jer nas ona, rekao je, užasava svojom sveobuhvatnošću i mami svim onim mogućnostima koje su mogle da se odigraju.

onaj ko ne ume da ćuti ne može da se nada da će u rečima naći utehu.

dok smo poskakivali preko džombi i grickali zrna prašine, pomislio da se i moja zemlja raspadala zbog toga što je nekome, mada bi bilo bolje da tu reč upotrebim u množini, zasmetalo što svi govore istim jezikom. Bog je zbog toga srušio kulu u Vav

Ukratko, mislio je da sam otišao zato što više nisam mogao da podnosim pritisak laži, a ja sam, u stvari, otišao zato što više nisam mogao da podnosim pritisak istine. U p

tome je stvar: onaj ko živi sa istorijom ne živi sa životom, mrtvac je čak i kada je živ

Svako je kovač svoje sreće, govorila je.

Mamcem ulazite u intiman, mračan svet bola i zapitanosti nad smrću majke.

Cink je potresan roman o smrti oca, i o pokušaju da se napiše roman.

kratko, osetio sam se kao da sam ušao u laboratoriju reči, zato što je David Albahari pred mojim očima nizao reči kao niko nikada pre njega

Glas, međutim, rekao je Donald, nisu reči, glas je onomatopeja reči, pravi govor se ne čuje, on se izriče iznutra.