Jedan jedini pogled

Čarlin je oduvek imala iskru, širila je energiju oko sebe, a onda ju je negde, nekako život – samo obično življenje – ugasio.

Ima naglih pucanja. Ima razdiranja u životu, dubokih uboda nožem koji ti raspara meso. Život ti je jedno, a onda se pretvori u nešto drugo. Raspadne se kao da mu je rasporena utroba. A ima i onih trenutaka kad ti se život jednostavno raspara. Povučeš nit koja viri. Šav popusti. U početku se menja polako, gotovo neosetno

Čovek koji joj se javio imao je glas poput izlizanih guma po pošljunčanom putu.

Ponovo je počela da razmišlja o tome kako nikada ne saznamo sve o onima koje volimo.

Njegovo glavno oružje bio je kompjuter, najbolji bastion za anonimuse i kukavice.

, naravno, znaš da imam loše mišljenje o muškarcima.“
„Znam.“
„Smatram da su većinom samo za dlaku bolji od psećeg izmeta.“

„Nas ne zanima slika koja nas estetski ne privlači. Zašto bi bilo drugačije s ljudima?“

„Nas ne zanima slika koja nas estetski ne privlači. Zašto bi bilo drugačije s ljudima?“

Žena je bila fina, ali se utopila među ostale. Grejs se pitala, ne prvi put, da li se i ona utopila, da li je njena nekad velika individualnost uhvaćena u neprijatni vrtlog prigradske jednoličnosti.

Nazovite to sudbinom, srećom, slučajnošću, božjom voljom.