San o ljubavi i smrti

Priseti se u trenu hasidskih priča da, kada neki čovek treba da napusti ovaj svet, njemu počnu da se priviđaju čudesne stvari, a njegova duša poput lađara bez lađe pluta po praznini u nemogućnosti da se domogne mora. Tobijas mu namignu uz šapat:

„U Knjizi sjaja se veli: ’Jer ljubav je jaka kao smrt.’“

Ljudska postojanost krhka je, nepouzdana i nestabilna – zato je i svet u kojem živimo poput građevine podignute u močvari.

Život je najveći dobitak koji postoji u svemiru. Pa i bednici koji žive u najvećim mukama, kljasti i ubogi nesretnici, slepci u pustinji, ludaci kojima pomućeni razum izobličuje pravu sliku sveta – svi oni su još uvek bogato nagrađeni, data im je punoća života, to čudo za kojim se grabi sav onaj još nerođeni, a možda i zauvek nerođeni svet, sve ono što žudi za postojanjem, a ostalo je na čekanju u ništavilu. Da, život, veliki, najveći dar u sveukupnoj prirodi u odnosu na svu onu zatamnjenu neizvesnost stvorova koji, verovatno, beznadežno iščekuju svoj red, dan, čas, minut koji nikada neće doći! Ali čemu život, čemu taj dar nad svim darovima, ako ljudski stvor pokazuje nezahvalnost i ne poštuje svoga Tvorca?

’Ponekad ono što nam izgleda kao zlo može sprečiti pojavu još većeg zla, ili doneti neko veliko dobro.’

Ne možemo, ne umemo, ne smemo da procenjujemo meru tuđih iskušenja kao što najčešće nismo svesni ni svojih sopstvenih.

„Možda je ovo poslednji dan u mome životu i treba u njemu uživati“, reče uz osmeh Jakovu. „Izvesnost smrti daje punoću životu. Ali kako razumeti život? Na jednoj strani dobijamo, na drugoj gubimo. Trenutak stvarne radosti učini da zaboravimo veličinu stradanja i patnje. Ima li u toj ravnoteži dobra i zla nekog smisla, neke zakonitosti?“

4.

Gospod nije slučajno stvorio svet najvećih protivrečnosti. Tamo gde ima ljubavi, ima i mržnje. Jedno je sve, a sve je jedno. Čovek odgovara za svoja dela i nedela, a istovremeno nema moći da odlučuje o najvažnijim stvarima u svome životu. Sila moćnija od nas usmerava u ovome ili onome pravcu. Zato je sve privid. Ali to nije lako objasniti, a još je teže razumeti.“

Svaki živi stvor nosi na sebi ne samo beleg proteklih godina nego i svega onoga što će doći, samo treba steći veštinu čitanja iz očiju, sa usana, iz pokreta,