Cuker Laza

Уместо увода
Србија је одувек имала богаташе и онакве и овакве. Неке од њих, због њихових задужбина и доброчинстава за живота памтимо и дан-данас, стотинама година након њихове смрти и сигуран сам да ће вам, ако ништа друго, њихова имена звучати бар познато: капетан Миша Анастасијевић, Илија Милосављевић Коларац, Лука Ћеловић Требињац, Никола Спасић, Сима Андрејевић Игуманов, Влајко Каленић… О свима њима и многим другима испричани су и забележени бројне приче, сведочења и

Ако има настране погледе, то још не значи да је душевно болестан. Уосталом, ко данас нема настраних погледа

На крају, како то увек бива када живот режира и пише романе, али и по оној старој народној: „На мрзану кућа остаје“,

– Зашто се нисте женили?

– Ја? – рекао је Цукер Лаза и осмехнуо се. – Знате како је казао један песник: „Брак је мирно пристаниште, али ја волим широко море…“ Ја сам исто тако волео слободу, и ето, нисам се оженио, па није то ваљда неки грех.

Осим тога, радознали свет мучио се питањем његове заоставштине јер то је освештани обичај свих оних који свој хлеб једу, а туђу бригу воде, ако не због личне користи, оно бар ради пуке разоноде.

’а они што код мене траже длаку у јајету, не виде брвно у оку свом… Ето то је све зато што нешто имам, а да сам сиромах, ти исти би бежали од мене бојећи се да ја не затражим штогод од њих.’

„Не бити добар ни за шта рђаво је, а бити добар за све још је горе. Најбоље је држати се златне средине.“

Рођена је у Циган-мали, пространом пределу насељеном још од средине 19. века муслиманским породицама које су у Хабзбуршкој монархији називани Цигани, док су касније Турци тај део прозвали махала, те остаде погрешан назив – Циган-мала.

– То је све масло оног лекара Костe Живановића. Он је хтео у Шапцу да буде председник општине, а Ђоки Јовановићу то се није допадало. Ђока је најбогатији човек у Шапцу и он се увек пита. И тако се сада Коста Живановић свети и мени и Ђоки и хоће мене да прогласи лудим и постави ми неког тутора и тако напакости Јовановићу… Ти људи тврде да Ђока треба да ми врати неких осам милиона динара. Којешта, то су све срамне измишљотине!

– То је један добар и поштен старац… Особењак је био одувек, сада је оронуо, мало је и болестан. Оно што је радио није ништа тако страшно. Можда би неки богаташ његових година још горе ствари чинио, то се никада не зна шта коме може да падне на памет од толике раскоши…