„Trošna slava sveta, zgaženi životni ideali, bodlerovski splin grada, naspram žudnje za ljubavnom čistotom, spleli su se u jedinstvenu sliku otuđenog života, istrošenih ljubavi i beznadežnosti. Telesna strast i erotski prizori nisu u stanju da nadoknade odsustvo ljubavi. Junaci ove knjige, katkad sentimentalno ispovedne, kreću se urbanim beznađem poraženog čoveka. Kraj knjige otvara novi početak izražen izvanrednom sentencom kao motivom knjige — Pošli smo na put, put je bio dug, a nismo ni znali da je bio krug.“
Tiodor Rosić
