Buđenje – Vodič za duhovnost

, jureći za prijatnošću, bežeći od bola – i večito razmišljajući kako da držimo konce u rukama da bi sve funkcionisalo. Zbog toga smo čitavog života manje zadovoljni nego što bismo mogli biti. Često ne cenimo ono što imamo dok to ne izgubimo. Žudimo za iskustvima, predmetima, odnosima, a onda ih se zasitimo. Međutim, žudnja ostaje.

U određenom smislu, budistička predstava o prosvetljenju je u stvari samo epitom „smanjenja stresa” – i zavisno od toga koliko neko smanji stres, promene usled vežbanja će biti manje ili više korenite. Prema budističkim učenjima, ljudska bića imaju iskrivljenu predstavu o stvarnosti, zbog čega nepotrebno pate. Jurimo za prolaznim uživanjem. Rastužimo se prisećajući se prošlosti, a brinemo i o budućnosti. Stalno tražimo na šta ćemo se osloniti i trudimo se da odbranimo egoistični deo sebe koji ne postoji. To je stresno – a duhovni život je proces postepenog otkrivanja da smo u zabludi i otklanjanja tog stresa

Način na koji usmeravamo pažnju na sadašnji trenutak umnogome određuje prirodu našeg iskustva, a time i kvalitet našeg života.

Prema budističkim učenjima, ljudska bića imaju iskrivljenu predstavu o stvarnosti, zbog čega nepotrebno pate. Jurimo za prolaznim uživanjem. Rastužimo se prisećajući se prošlosti, a brinemo i o budućnosti. Stalno tražimo na šta ćemo se osloniti i trudimo se da odbranimo egoistični deo sebe koji ne postoji.

Svako mentalno stanje koje ste ikada iskusili došlo je i prošlo. Ovo je činjenica izneta u prvom licu – ali je, uprkos tome, činjenica koju svako ljudsko biće spremno može da potvrdi.

više ne oseća da postoji neko unutrašnje „ja” koje je mislilac tih misli.

Deca treba da postanu nezavisna, sigurna u sebe i samosvesna da bi zasnivala zdrave odnose.

bismo postigli mnogo toga, potrebno je da uložimo izuzetno mnogo napora, a neki od nas nauče i kako da uživaju u toj borbi.

osećanje koje nazivamo „ja” je iluzija.

Više nisam posmatrao sebe tuđim očima.