Hipoteza sreće

„Šta je smisao života?“ Opet, oslanjajući se na antičku mudrost i modernu nauku, možemo naći ubedljive odgovore na pitanje svrhe unutar života. Konačna verzija hipoteze sreće jeste da sreća dolazi iz međuprostora. Sreća nije nešto što možete naći, pribaviti ili postići direktno. Morate postići neophodne uslove i onda sačekati. Neki od tih uslova su unutar vas, poput koherentnosti među delovima i nivoima vaše ličnosti. Drugi uslovi nalažu odnos sa stvarima izvan vas: baš kao što su biljkama potrebni sunce, voda i dobro zemljište da bi napredovale, ljudima su potrebni ljubav, rad i povezanost sa nečim većim. Vredi stremiti odgovarajućim odnosima između sebe i drugih, između sebe i svog rada, i između sebe i nečeg većeg od sebe. Ako potrefite te odnose kako treba, osećaj svrhe i smisla će se pojaviti.

Koristimo taj termin delom zbog smirenosti, samokontrole i hrabrosti koje su tri antička filozofa – Sokrat, Seneka i Boetije – pokazali dok su čekali na svoje pogubljenje.

Prihvatiti nešto „filozofski“ znači pristati na veliku nesreću bez plakanja ili

Njegov postupak je bio moralno pogrešan, ali bol je proistekao iz njenih reakcija na taj događaj, i ako ona može da promeni te reakcije, moći će i da ostavi za sobom dvadeset godina bola i možda čak upozna svog oca.

Ne postoji stvarnost, već samo percepcija.“

Ono što smo danas potiče iz naših misli o jučerašnjici, a naše sadašnje misli grade život sutrašnjice: naš je život tvorevina našeg uma.

BUDA

Ceo univerzum je promena, a život sam je ono što o njemu mislite.

MARKO AURELIJE

moralni sud poput estetskog. Kada ugledate neku sliku, obično istog trena i automatski znate da li vam se dopada. Ako neko zatraži da objasnite svoj sud, vi konfabulirate. Ne znate zaista zašto mislite da je nešto lepo, ali vaš modul za tumačenja (jahač) vešto izmišlja razloge, kao što je Gazaniga ustanovio za vreme svojih proučavanja podeljenog mozga. Tragate za ubedljivim razlogom da vam se slika dopadne i uhvatite se za prvi koji ima nekog smisla (možda nešto neodređeno o boji, ili svetlosti, ili odrazu slikara u sjajnom nosu klovna).

U tom smislu, jadikovka Sv. Pavla može se preurediti tako da glasi: „Moje telo je pod kontrolom podsticaja.“

Damasiovim otkrićima: razum i emocije moraju funkcionisati zajedno kako bi stvorili inteligentno ponašanje, ali emocije (glavnina slona) obavljaju najveći deo posla. Kad se pojavio neokorteks, jahač je postao moguć, ali je i slon postao mnogo pametniji.