Silicijumska dolina – Digitalna revolucija iz prve ruke

Peto: ostanite inovativni. Inovacije garantuju nadmoć i umanjuju želju korisnika da pokušaju kod novog ponuđača. Taj izumiteljski duh čini Google toliko popularnim.

sve koji drugačije misle. Buntovnike, idealiste, vizionare, naopake, koji ne mogu da se smeste ni u kakvu šemu, za one koji stvari vide iz drugog ugla. Možemo da ih kopiramo, da im se suprotstavimo, da im se divimo ili ih odbijemo. Jedino što ne možemo jeste da ih ignorišemo, jer oni menjaju stvari, jer oni donose napredak. Samo oni koji su dovoljno ludi da misle da mogu da promene svet, jesu ti koji to stvarno i čine.“

izjave filozofa Karla Popera: „Sve u životu je rešavanje problema“.

„Država mora da se oprosti od ideje kako je ona ta koja treba da ulaže“, kaže jedan vodeći nemački menadžer rizičnog kapitala. „Umesto toga treba stvoriti okvirne uslove za funkcionalno tržište.“ Ali politika upravo to ne čini. Mnogo je jednostavnije izdvajati javna sredstva iz određenih fondova, nego reformisati poreske i preduzetničke zakone.

Mnogo važniji od prezentacije jeste pravi proizvod. Ja studentima savetujem: Napravite proizvod što pre možete i testirajte ga na tržištu.“

Slučajni razgovori često vode ka važnijim rezultatima nego što može da se zamisli“, kaže Ron Konvej. „Inovacija nastaje iz inspiracije, a inspiracija iz iznenađenja. Niko ne zna koja će kombinacija uticaja dati podstrek njegovom sledećem projektu. Zato je dobro kretati se.“ Iz toga nastaje lančana reakcija, slično kao u atomskoj fizici: velika gustina, velika bliskost i kritična masa izazivaju reakciju.

Moć digitalne revolucije sastoji se u tome što nijedna osoba nije direktno prisiljena da u njoj učestvuje. Nasuprot tome, svako

Zašto ne razmenjujemo svoj rad direktno? „Tačno“, kaže Kasel. „I do sada je na to pitanje odgovor bio: zato što umetnik ili advokat ne mogu da ponude pekaru ništa što njega neposredno interesuje. Ali ako razmena 1:1 ne funkcioniše, možda bi mogla da funkcioniše kružna razme­na? Ako krug od pet učesnika ne funkcioniše, možda bi funkcionisao krug od sto ili milion učesnika?“ Naši pametni telefoni bi prilikom ulaska u pekaru preko mreže mogli da započnu aukcioni proces našeg rada, koji bi milisekundu kasnije u igru uveo gazdu poslovnog prostora u kojem se pekara nalazi, koji bi zbog prednosti koju dobija na taj način, pekaru omogućio da pola sata besplatno koristi prostor, tako da pekar svoje troškove za taj iznos može da smanji. Svi inputi u proizvodnji hleba mogli bi za jednu sekundu da budu pokriveni preko dvadeset platformi, uz pomoć valutnog agregatora koji bi na našem mobilnom telefonu tu transakciju označio zelenom bojom: plaćeno! Više ne bi postojala potreba za bilo kakvom centralnom bankom, čak više ni za centralnim upravljanjem velikim novčanim masama ili za utvrđivanjem jedinstvene kamate.

Googleovi menadžeri su mi rekli: ’Kada se zakačimo sa komisijom za zaštitu podataka, uvek diskusiju usmeravamo na današnju tehnologiju koja će vrlo brzo biti zastarela. Time bilo kakva regulacija postaje besmislena još pre nego što stupi na snagu, a institucije moraju da počnu iz početka. Na taj način smo neprestano u prednosti i možemo da se razvijamo onako kako mi želimo’“.

Koliko je teško takav razvoj okrenuti u drugom pravcu pokazuje slučaj mladog bečkog pravnika Maksa Šremsa. On je tužio Facebook zbog kršenja evropskog zakona o zaštiti podataka i pred sudom uspeo da natera koncern da mu isporuči sve podatke o njemu. Radilo se o PDF datoteci, koja je odštampana imala 1.222 strane, „obim kakav je u prošlom veku mogao da ima samo Štazijev dosije o vrhunskim političarima“, kako je pisao časopis FAZ.