Sudbine plesu tango

Шта би у једном браку могло да зашкрипи онда кад се не дешава ништа?

Понекад радозналост не убије мачку. Само је тешко рани.

Вештина завођења ни изблиза не зависи од изгледа, колико зависи од шапутања. Важно је да знаш да шапућеш и да знаш шта шапућеш. Шапутати можеш свуда, али шапутати не смеш свашта. Шапући увек оно што ухо које сакупља твој топли дах жели да чује. И ништа сем тога.

Ако већ бежиш, никада немој да помислиш да си довољно далеко и да би требало да станеш. Но човек живи и тамо где му се чини да живота нема.

Од хиљаду могућих реалности човек се увек некако окрене оној која је најгора.

Рукописи и блогови не горе, драги младићу. А људи читају и говоре. И памте.

али то није имало везе са тим, већ је дошло као последица његове одсутности, незаинтересованости, повремене равнодушности. У човеку се реакције не сакупљају, не збрајају се у безобличну гомилу, већ се множе и надрастају оно што разум може да задржи.

Што више људи знаш, већом муком располажеш.

На почетку све је деловало сјајно. Почеци и иначе томе служе – да што боље припреме разочарање које ће се разлити на крају, једноставна пропорција са мало непознатих које се брзо саме открију.

– Видиш ли ти ове људе? Овај трг? Ову лакоћу? Ко то, молим те, не би могао да се навикне на ово?

– Па кажем ти, ти не би могла. За две недеље би било: „Ајмо до Рима, само да видим нешто…“

– Могла бих, Богдане, могла бих – одговори му. Испод овог другог „могла бих“ стајало је једно „са правим човеком“.