Psihologija

I što bi Vilijam Džejms rekao: „Previše ljudi je ubeđeno da razmišlja kad zapravo samo preuređuje svoje predrasude.“

Ljubav koju dobijamo od majke na najmanjem uzrastu i u detinjstvu važna je za duševno zdravlje

Ako na pritisak poluge ispadne pelet hrane, pacov će naučiti da pritiska polugu. Što je životinja gladnija to će brže učiti, pa je čak moguće predvideti jačinu odgovora prema tempu kojim hrana stiže. Pacov će biti „najvredniji“ ako peleti stižu u nejednakim i nepredvidljivim intervalima (zato se zalepimo za fliper ili neuhvatljivog ljubavnika), a najveću lenjost će pokazivati ako peleti stižu uvek u isto vreme, šta god radio. Zato ljudi koji dobijaju fiksnu sumu novca za dosadan, repetitivan posao brzo gube motivaciju za rad, za razliku od onih koji su plaćeni po učinku.

Iako je inteligencija jedan od najvažnijih pojmova u psihologiji, takođe je među onima koje je najteže definisati. Inteligencija se naprosto može posmatrati kao sposobnost adaptivnog reagovanja na okruženje, ali ta sposobnost je mnogostrana – čine je i sposobnost da se razmišlja logično, racionalno i apstraktno, ali i sposobnost da se bude kreativan i da se uči, te da se naučeno primeni u novim situacijama.

Suština je ista: mozak obrađuje informacije koje pristižu i postavlja hipoteze o stvarnosti bez našeg svesnog

ako ovaj primarni afektivni odnos nije adekvatan, u odraslom dobu se mogu javiti ozbiljni psihijatrijski poremećaji

Tvrdnja da pamćenje opada sa godinama proglašeno je mitom 2012, jer se čini da je gubitak barem delimično posledica toga što čovek samog sebe urekne. Ljudi koji očekuju da će postati zaboravni ulažu sve manji trud i češće primećuju znake zaboravljanja od znakova dobrog pamćenja – mlade ljude generalno mnogo manje zabrinjavaju slučajevi zaboravnosti. Čini se da kod ljudi ne mora da dođe ni do kakvog ozbiljnijeg pada mentalnih sposobnosti do vrlo poznih godina, pod uslovom da su fizički, mentalno i socijalno aktivni (izuzev ako se ne javi neko stanje kao što je demencija).

Uopšteno govoreći, ličnost odlikuje karakterističan skup ponašanja, stavova, interesovanja, motiva i osećanja o svetu. U to spada i način na koji se čovek povezuje s drugima i smatra se da ličnost ostaje relativno stabilna tokom života. Identifikujemo i merimo razlike između ličnosti da bismo mogli predvideti buduće ponašanje, tako da znamo šta da očekujemo i da to ponašanje možemo da modifikujemo.

Motivacija (glad, žeđ, seks) određuje ciljeve kojima težimo, a emocije (sreća, ojađenost, očaj) su osećanja koja se na tom putu javljaju.

. Na primeru ćemo pokazati kako se, čak i onda kada su prikupljeni podaci valjani i pouzdani, oni lako mogu pogrešno protumačiti. Ako se ustanovi da su u 90 odsto slučajeva ljudi koji zlostavljaju decu i sami doživeli zlostavljanje u detinjstvu, lako se može pretpostaviti da će većina ljudi koji su zlostavljani kao mali izrasti u odrasle zlostavljače – što je zapažanje koje često stigne do medija. Ovaj zaključak, međutim, ne sledi logički iz dobijene informacije – ljudi koji su zlostavljani u detinjstvu uglavnom ne ponavljaju taj obrazac ponašanja.