Veštine upravljanja SVOJIM EMOCIJAMA I RAZUMEVANЈA EMOCIJA DRUGIH LЈUDI u poslu

Životni stav proizlazi iz naših uverenja. Ako naučimo sebe da u svemu vidimo dobrotu, ako naučimo sebe da u svemu vidimo lepotu, ako naučemo sebe da verujemo i nadamo se boljem, čak i kada realna situacija to ne potvrđuje, nalazićemo snage u sebi da nastavljamo svoj put i kada je najteže.

Treba se izdići iznad stanja u kojem živimo i realno sagledati pre svega ono što imamo, a tek onda ono što nemamo.

Svojim optimizmom i racionalnim posmatranjem životnih okolnosti ne dopuštamo strahu da vlada nama već mi vladamo strahom.

Žao mi je, ali ništa nije večno. Sve je vremenski limitirano, rađa se, raste, razvija i umire. Neka sve traje koliko traje, čemu se opterećivati tim slutnjama i kvariti dok traje i dok u tome uživamo. Važno je da se dogodilo. Biti svestan da ništa nije večno i uživati dok traje u svakom trenutku način je da se oslobodimo, izgradimo kvalitetne odnose sa drugim osobama i živimo u trenutku.

Očistiti emocije znači mislima se vratiti u situaciju u kojoj smo bili povređeni, doživeti bol, priznati sebi šta osećamo u pravom značenju emocije, razmotriti uzroke ponašanja drugih u odnosu na nas i nas u odnosu na druge, prihvatiti uzroke i oprostiti.

Ako ne volite svoj posao, ili ga promenite ili u njemu nađite razloge zbog kojih ćete ga zavoleti.

Uraditi nešto za druge, bez pomisli o interesu i uzvraćanju, uraditi tek tako od srca obogaćuje i nas same i druge ljude oko nas, gradi prijateljstva i poverenje među ljudima, veru da uvek ima neko ko će pomoći.

Učenje novog svakog dana razvija i jača naše snage i nije bitno iz koje oblasti je ta novina. Reći nešto lepo je reći nešto što zaista mislimo, ne lažno i poltronski, već stvarno i iskreno. To nas kao osobe razvija da vidimo lepotu u svemu oko sebe

Ljubav je podrška. Ljubav je razumevanje. Ljubav je kada nema osuđivanja.

Ono što je poželjno je da stanje održivosti emocija, po Ekmanu (2011, str. 80–81), traje sekundu-dve. Kod nekih osoba stanje održivosti emocije traje više minuta, sati, a kod nekih ljudi i danima i duže, što je za osobu period teškoće i neodgovarajućih emocija. Rezultat takvih perioda je da osoba, subjektivno i otuđeno od drugih, ima svoje viđenje sveta i sebe same.