Vabi-sabi

„Ne­moj da tra­ćiš sna­gu bri­nu­ći o ono­me što ne­maš. To je put ka ne­za­do­volj­stvu. Ume­sto to­ga, obra­ti pa­žnju na do­bro ko­je je već pri­sut­no u tvom ži­vo­tu a šta god da ra­diš, ra­di naj­bo­lje što mo­žeš. To do­no­si ra­dost.”

mo. To je po­ka­za­te­lj na­či­na na ko­ji sve evo­lu­i­ra, iš­če­za­va i iza­zi­va u na­ma emo­tiv­nu re­ak­ci­ju, če­sto obo­je­nu tu­gom, dok pro­mi­šlja­mo o pro­la­zno­sti ži­vo­ta.
Sa­bi le­po­ta nas pod­se­ća na na­šu lič­nu ve­zu sa pro­šlo­šću, na pri­rod­no kru­že­nje ži­vo­ta i na­šu smrt­nost.
Na­sta­nak va­bi-sa­bi­ja

Ia­ko sa­bi pred­sta­vlja na­čin na ko­ji se pro­tok vre­me­na fi­zič­ki is­po­lja­va u pred­me­ti­ma, što je vr­lo svoj­stve­no ja­pan­skoj este­ti­ci, nje­go­vo du­blje zna­če­nje uka­zu­je na ono što je skri­ve­no is­pod po­vr­ši­ne pred­me­ta ko­ji po­sma­tra­

va­bi-sa­bi istin­ski stu­pa na sce­nu. Ka­da shva­ti­te da ste sa­vr­še­no ne­sa­vr­še­ni baš ta­kvi ka­kvi ste, ima­će­te ma­nje po­tre­be za stva­ri­ma ko­je će vam „po­pra­vi­ti” sli­ku ko­ju ima­te o se­bi.

Va­bi-sa­bi nas pod­se­ća da i ne tre­ba da iz­gle­da ta­ko. Dom je me­sto gde ži­vi­mo, a ži­vot ni­je sa­vr­še­no ure­dan. Do­bra vest je da zbr­ka stvar­nog ži­vota, ma­lo ure­đe­na, ot­kri­va mno­go. Ve­ći­na nas ima sve što je po­treb­no da stvo­ri to­pao pri­ja­tan ku­tak. Uz sa­mo ma­lo vre­me­na i pa­žnje, vaš dom će po­sta­ti vaš hram ko­ji odra­ža­va ono što je va­ma za­i­sta va­žno.

na­sto­je da na­pra­ve ve­li­ke ži­vot­ne pro­me­ne, raš­či­šća­va­nje je uvek bio va­žan deo tog po­sla.

igo­ko­či ga joi (居心地が良い

Naš dom mo­že da bu­de hram, me­sto za oku­plja­nje, ri­zni­ca lju­ba­vi i sme­ha, sa­mo­će i od­ma­ra­nja

Vabi-sabi način posmatranja nadahnjuje nas da prihvatimo duševnu jednostavnost i cenimo ono što već imamo.

Du­šev­na jed­no­stav­nost” je moj na­ziv za raš­či­šća­va­nje i sti­li­zo­va­nje do­ma s lju­ba­vlju