Jadran

svetu u kome je Evropa, a naročito Jadran i njegove obale – koje obuhvataju i zapadno i istočno hrišćanstvo, i islam takođe – sve integralniji i organskiji deo veće, evroazijske celine.29

Kopneni i pomorski put svile koji trenutni kineski režim predlaže pod imenom Jedan pojas, jedan put tačno precrtava putanje kojima se kretao Marko Polo, i to nije slučajnost.

Ništa ne može tako kao putovanje morem da povrati čoveku optimizam, osećanje da ste dobili očišćenje od vlastite prošlosti. Možda je u tome i pravi razlog što ljudi kupuju jedrilice.

U Vizantiji – Istočnom rimskom carstvu – taj moralni legitimitet počivao je u crkvi, jer su crkva i država bile manje-više jedno.

Americi to nije uspelo, a kineska imperija u usponu trebalo bi to da ima na umu.

Da bi bilo uspešno, carstvo iziskuje moralnu legitimnost koja ne može da se dovede u pitanje.

Taj „munjeviti časak, toliko kratak da se čini gotovo bezvremen, kad je posmatrač jedno s umetničkim delom“, tako da „prestaje da bude onaj koji uobičajeno jeste“, Berenson naziva estetskim trenutkom.

„Dobar grubi test je da li osećamo da nas je izmirila sa svetom“ – opet Berenson, u još jednom ishabanom, prastarom tomu u mekom povezu koji posedujem.

„Moramo da gledamo, i gledamo, sve dok ne doživimo sliku i u jednom prolaznom trenutku se poistovetimo s njom“, piše Bernard Berenson.

Tako je Vizantija bila ključni provodnik znanja i tradicije, putovanja od antičke Grčke do zapadne Evrope.