To su hormoni

Svaki čovek je, na ovaj ili onaj način, ipak osuđen na slobodu, provokativno je izjavio filozof Žan Pol Sartr. Svoju slobodu moramo da ispunimo smislo

„Testisi su samo društvena konstrukcija.“

Otkriveno je da hipofiza, žlezda u mozgu veličine graška koja se nalazi iza čela, upravlja testisima i jajnicima. Prvi put je mogao da bude izolovan estrogen, a ubrzo zatim i progesteron. A mnogi su muškarci, među kojima i psihoanalitičar Sigmund Frojd i pesnik Vilijam Batler Jejts, išli na „štajnahovanje“. Procedura je tako nazvana po bečkom lekaru Eugenu Štajnahu, koji je prvi sprovodio „vazektomiju radi podmlađivanja“. On je, naime, pretpostavio da se presecanjem semevoda u mošnicama muškarca neće izazvati samo njegova sterilnost i neplodnost – već da će se osoba na taj način i podmladiti. Zato što će joj zadržavanje sperme povećati i seksualnu i mentalnu energiju. To je, uzgred, pretpostavka koju dele i kineski taoizam i indijska tantra.

Hormoni, dakle, nagone i podstiču, koče i umiruju.

U pubertetu čovek mnoga osećanja doživljava ne samo veoma intenzivno nego i prvi put, a to im daje ogromnu snagu.

Pubertet je mnogo povezan sa izgradnjom identiteta, i kao da si tada bio neka druga osoba. Kad se osvrnem na to doba, više mi se čini da gledam neku nepoznatu osobu, koju bih mogla da pitam: „Ko je bila ta, tadašnja Sara?“ I danas ima dana kada se osećam kao u pubertetu.

Ali čovek uopšte ne mora da se trudi da bi umro. Mnogi već i pre vremena hitaju ka tom cilju.

Čovek snuje, hormon određuje.

Dovoljno sna.
Redovno kretanje.
Uravnotežena ishrana.
Budno opažanje.
Društvo blagonaklonih ljudi.
Dodir pun ljubavi.
Delatnost koja ima smisla.

Vitamin D. On uopšte nije vitamin, nego hormon