Bahova sobarica

Nešto je počelo da joj nedostaje upravo onda kad ga gubi. Ali šta gubi? Nije znala tačno, i nije mogla tačno da odredi u tom trenutku smušenosti, ali osećala je nekakvu lavinu što je usisava u svoje crnilo, obrušava se na nju i gnječi je. Kako je teško objasniti kad se ljubomora pomeša s neobičnim osećajem nedostatka. Kao da je osetila da je izneverila samu sebe što više ne privlači tog muškarca kao što ga je uvek privlačila; osećaj nedostatka pošto njen večiti udvarač to više nije; osećaj lišenosti jer je dotad imala daleki osećaj posedovanja, pripadanja, i odbacivala ga, isto kao što dete zanemari igračku dok drugo dete ne priđe da se igra njom, a tada je besno zgrabi. Ljubomora pretvorena u neizbežno ljudsko osećanje zato što se on sad divi, laska, ugađa, drugoj ženi. Ljubomora, jeste: Madlena je osetila ljubomoru.

Osećaj da si sateran u ćošak ne da ti da razmišljaš, i uz to otežava disanje, iako i jedno i drugo ide svojim tokom pošto je nemoguće zaustaviti mehanizam života. Ali disanje nije prirodno, nego isprekidano ili uznemireno; a misli teku i neuhvatljivo izmiču, i nikako da ih zaustaviš i pronikneš u njih. Kad osećaj da si sateran u ćošak potraje duže vreme, i preko noći ne možeš da zaspiš a telo obamre i nepomično je opruženo u krevetu, sve se izrodi u teskobu.

Plač nekad donosi olakšanje; nekad je lek protiv nemoći; pokatkad blaži tugu; ipak, mnogo češće je beskoristan čin, kao krik brodolomnika na nepreglednoj pučini okeana.

Ponekad se sunce rodi u trbuhu i ogreje čitavo telo, dajući neočekivanu i radosnu toplinu, žar za koji želimo da potraje, utopljeni kao u majčinom naručju, ili kad tonemo u san glave naslonjene na rame voljene osobe, ili kad na završetku dugog dana topla kupka okrepi telo i donese spokoj umu. Ponekad nada zbog nečeg nepredviđenog raširi pluća i ona se ispune svežim vazduhom. Ponekad je jedna reč ključ čarobnog kovčega. Ponekad...

U svojoj naivnosti ne znate koliki strah vlasti osećaju od znanja naroda... Žele da on bude neuk, pokoran, lišen radoznalosti i pomiren s tim da ne postavlja sebi pitanja

niko ne želi da ostari, premda svako želi da poživi dugo

pas brani kost i kad nije gladan

Muškarac je mnogo hrabriji u ratu nego u krevetu

Kako je tačno da neki ljudi, poput Fridriha i nje same, prave neosvojive zamkove od odlomaka reči izrečenih na brzinu i delića beznačajnih postupaka

U tom trenutku je otkrila da niko nije sam dok čita