Tri puta ti 2

Ljubav je kada je sreća druge osobe važnija od tvoje.“

H. Džekson Braun

Kako se osećam? Strašno krivim? Ne. Ništa tu ne mogu. Osećao bih se krivim samo zbog dobrog vaspitanja, zbog poštovanja prema datim obećanjima, zbog zakletve pred Bogom! Da, znam, trebalo bi da bude tako, ali nije i ništa tu ne mogu. Volim Đin, volim je, ali to je druga vrsta ljubavi. Trebalo bi da je ostavim. Trebalo bi bar da joj kažem. Ali kako bi se osećala, kako bi to primila?

Da, imala sam te tri puta i sad me se više nećeš

osloboditi. Tri puta moj.“

„Začaran Babi...“

I sad, više no ikad, ona je sa mnom. U mojim ćutanjima, u mojim snovima, u mojim osmesima, u mom bolu zbog toga što sam je ponovo izgubio. Đin je divna, savršena, slatka, lepa, nežna, ona je moja žena, ona je Aurorina majka, pažljiva je, pametna, duhovita. Ali... Postoji jedno „ali“. Ali nije ona. Ali i tačka. Nema se šta više reći, nema drugih razgovora. Ali i tačka. Bilo bi lepo kad bi čovek mogao da se zaljubi po komandi, bio bih srećan sa Đin, sve bi bilo savršeno, ali to nije ona. I sve ovo me razara, čini donetu odluku uzaludnom, zašto sam tako nemoćan pred ovom ljubavi?

Nedostaješ mi, Polo. Voleo bih da te sad vidim ovde, kako se smeješ, piješ i igraš s Palinom. I želeo bih da znam, da, želeo bih da ti pomognem, ili bar da pričamo, jebiga, bar da pričamo o tome, ne da saznam sve ovako, u jednom pismu i posle toliko vremena. Dohvatim rum i ispijem ga u jednom gutljaju.

„Kunem ti se, šamarao ga je dok je pričao, ali samo da mu bolje uđe u glavu ono što mu govori.“

Ali oboje znamo da smo grešnici, ne želimo da se pokajemo, zato što, kad voliš, i to ovako, misliš da si već razrešen.

„Znam. Znala sam. Pokušala sam na sve načine da ga nateram da razmisli. Tražila sam od njega da pomisli na mene i na sebe. Ali vidi se da je razmišljao drugačije. Ipak, to me ne sprečava da ga volim. Niko

Život je kao bicikl: da bi održao ravnotežu, čovek treba da okreće pedale.’

Step, kad hoće, može da učini da se osećaš... tri metra iznad neba.“