Apropo ničega: Autobiografija

Na kraju nisam uspeo da smislim nikakav logičan razlog i konačno sam zaključio da su ljudi jednostavno rođeni da se opiru smrti. Krv nadjačava mozak.

Sebe pre svega smatram piscem i to je prava sreća jer pisac nikad ne zavisi od toga hoće li ga neko angažovati već stvara sopstveno delo i sam bira radno vreme.

Ne osvrći se, govorio mi je Sačel Pejdž, nešto će već iskrsnuti. Poslušao sam savet tog velikog čoveka

Egoizam je tako podmukao kradljivac vremena

Pažljivo planirane demonstracije kojima bi mi stotine građana pružile podršku nisu se održale zbog toga što je taj dan bilo divno vreme za odlazak na plažu.

A kako sam ja sve to podneo? I zašto sam retko davao izjave ili sam delovao isuviše uzrujano kad su me napadali? Pa, s obzirom na zlonameran haos koji vlada u besmislenom univerzumu, šta je jedna mala lažna tvrdnja u svetlu svih dešavanja? Drugo, kad ste mizantrop, to ima i svojih prednosti – nikad ne možete da se razočarate u ljude.

To je bio još jedan moj film čiji sam zaplet protkao magijom. Pre mnogo godina jedna pronicljiva kritičarka napisala je knjigu o motivu magije koji se ponavlja u mojim filmovima. Istorija je potvrdila njena zapažanja. Čini mi se da se jedina nada za ljudski rod krije u magiji.

Celokupna scena se promenila i sve one osobe koje sam hteo da impresioniram kad sam bio mlad nestale su u tom nekom ambisu.

Znam o čemu sad razmišljate: kakva sam ja budala? S obzirom na profil ličnosti koji sam vam upravo opisao, zašto se nisam izvukao, isfolirao da sam umro i počeo život iz početka s manje potencijala za emocionalnu katastrofu? Nemam odgovor na to pitanje. Samo znam da je šarmantna osoba s krupnim plavim očima uvek mogla da pokrene hiljadu brodova.

Bila je i pomalo luckasta jer Bog u božanskom rukavu svoje bele odore skriva raznorazne prljave trikove.