Nije postojalo ništa što je Ava Harper volela više od mirisa starih knjiga. Taj memljivi miris stare hartije i mastila odnosio je čoveka na putovanje kroz sobe osvetljene svećama u raskošnim palatama na zelenim brdima ili u drevnim zamkovima sa kulama što se uzdižu u ogromna nepoznata nebesa. Te su knjige nekad ležale na dlanovima praotaca, iščitavali su ih učenjaci, gutali učenici u nezasitoj žudnji za znanjem. Te mirisne požutele stranice sadržale su priče iz prošlosti i večno znanje.