Iva Kolega

Depresivci bi se, da mogu, samo slatko nasmejali pretnjama pakla jer oni u svom već žive.

Ne volim kada duva, ne volim ni kada leti pirka povetarac, što ljudi inače obožavaju. Da ih hladi dok se sunčaju. Ja volim tišinu i osećaj da me sunce prži. Vetar mi masti kosu i stvara glavobolju i nemir, kao da želi da ispremešta nešto duboko u meni, da izbaci to na površinu. Stvori nered.

Treba mi nešto da me podseti da se ljudima u životu događaju grozne stvari i da se u mom životu zapravo ne događa ništa toliko strašno. Ništa što ne može, kao i uvek do sada, da se otrpi. Pregrmi. Preživi.