Drugi mač

Postoji ona knjiga Brajana Inoa "Zaobilazne strategije" čiji naslov najbolje karakteriše ovo Handkeovo delo. Fabula je krajnje jednostavna: osvetnički put sina koji želi da kazni izvesnu novonarku koja je oklevetala njegovu majku da je sarađivala sa nacistima. Tom pričom se Handke bavio u ukupno tri rečenice. Prva rečenica se pojavila negde na dve trećine knjige da bi definisala motiv, a druga i treća na samom kraju, da bi nam saopštile da je autor odustao od osvete. Sve ostale rečenice govore o (zaobilaznom) putu ka mestu susreta sa tom ženom, i opažanjima autora tokom tog puta (pretežno autobusom) a sve to ima malo ili nimalo veze sa temom romana. Prevodilac doduše kaže da ima veze ali za mene kao čitaoca ako tih veza ima, one ostaju nedokučive. Krivicu za nerazumevanje bih pre prebacio na sebe kao nekompetentnog čitaoca, nego na autora ovenčanog svim mogućim lovorikama. Zato je skromna ocena koju dajem ovom delu posledica mog nerazumevanja istog. S druge strane, potpuno razumem naizgled bezrazložno pominjanje Erika Bardona, bluz/rok pevača, i to kao još jedan doprinos etabliranja rok kulture kao "visoke kulture". Budućim čitaocima preporučujem da prvo pročitaju pogovor Handkeovog prevodioca Žarka Radakovića. Biće im lakše da razumeju.

Роман о освети. Осветник је писац лично и до последње стране држи читаоца у неизвесности како тачно ће се осветити. Духовит крај.

Neko će više puta pokušati da je čita a neko će potpuno odustati.Ja sam ipak uspeo pročitati.