Dnevnik srpske domaćice

Uh...to je prvo sto sam izgovorila kad sam zavrsila sa citanjem...jedan vremeplov....toliko toga sto smo svi zajedno preziveli...toliko sitnica...sitnica koje su cinile nase detinjstvo...nasu mladost...toliko divnih trenutaka i toliko jezivih dogadjaja...i neki moj licni zakljucak...kako smo svi mi heroji...jer smo bili na tom tlu...jer smo preziveli sve to...sve te teske godine koje su ostavile neizbrisiv trag u nama i oko nas...

Sjajna!

Ok. Je

Divno i emotivno podsećanje na vreme naseg detinjstva. U ovom dnevniku/romanu ispisana je kolektivna svest jedne generacije, na pitak i pomalo romantičan način, jer drugacije i ne moze da se podnese. Jedino ta "izgubljena generacija" devedesetih koja se i danas jasno seća bombardovanja, čitajući, može samo da konstatuje da se ništa nije promenilo... na žalost.

Vrlo emotivno. Blisko mojoj generaciji.

Tužno, ali istinito. Bilo pa prošlo. Ne ponovilo se. Ovo je dnevnik mnogih domaćica.

Pravo iznenadjenje. Relna priča jednog propadanja i svetla na kraju tunela.

Hvala na divno napisanoj retrospektivi svega onoga što smo preživeli.

Potresno, istinito, uživala sam.